Beograd je otvoren grad

Duh Beograda.
Ovde.

Šta je ono što neki grad čini metropolom? Izgled? Broj stanovnika? Infrastruktura? Ne – atmosfera.

Kada se ceo grad nalazi na ušću reka, mora da ima živu istoriju. Beograd to dokazuje još od Vinčanske kulture. Čini se da su oduvek svi želeli da budu deo Beograda. Ima tu nečeg magičnog…

Ta magija je ono po čemu je Beograd čuven. Ona nas oblikuje i razlikuje. Posetioci Beograda je prepoznaju i ističu kao naše gostoprimstvo. Ali kako je nastala?

Beograđani vole da se okupljaju. Vole i da razgovaraju. Tokom svoje duge istorije uvek su postojala centralna mesta na kojima su Beograđani menjali svet. Saloni beogradskih porodica, kafane, parkovi… Beograđanima treba prostor gde će se sastati. Da iznesu mišljenje. Da čuju nešto novo.

Kako su se vremena smenjivala, i ti prostori su se selili, nestajali. Gubili su na ideji ili na značaju. A Beograd traži svoje novo mesto.

Kosta Bunuševac / multimedijalni umetnik

Ta mesta ne mogu da se namenski naprave, ona se sama stvaraju. Nemoguće je neki prostor učiniti važnim. Potrebni su Beograđani koji imaju pravu energiju, da tu energiju utkaju u ambijent. Zato se negde jednostavno osećate dobrodošlim. I s razlogom očekujete velike stvari.

Ako je mesto “pravo”, Beograđani to znaju. I sve ih je više koji se okupljaju na takvom mestu. Da se odmore, da se opuste, da uživaju u pogledu ili u ljudima koji ih okružuju. Ima prostora za sve, a ničim niste ograničeni. Tu rastete, menjate se, saznajete, unapređujete se… jer vas čitava okolina inspiriše. Tako i vi postajete inspiracija. Tako se rađa umetnost.

Sada imamo novo pravo mesto. I u njemu ćemo dugo uživati. Jer će ono rasti zajedno s Beograđanima. Iznova će nam pružati prostor da pokažemo magičnu energiju Beograda.

Imamo duh Beograda u Beogradu na vodi.